veterinarska apoteka kontakt : 060 7261487

Demodikoza – upalna kožna bolest pasa

Demodikoza – upalna bolest

Demodikoza je upalna kožna bolest pasa uzrokovana grinjom Demodex canis koja živi u folikulama dlake, a ređe u lojnim žlezdama.

Demodikoza nije zarazna bolest i ne prelazi na druge pse i druge životinjske vrste pa ni na ljude. Bolest se prenosi s kuje na mladunčad neposrednim kontaktom u prva 2-3 dana neonatalnog života.

Pojava bolesti

Pojava bolesti zavisi od imunološkog stanja životinje. Za nastanak bolesti važni su predisponirajući faktoeo kao što su loša kondicija, virusna infekcija, kao i starost životinje. Dokazano je da je bolest najčešća u pubertetu, a postoji i nasledna sklonost.
Ukoliko se oopšti oblik demodikoze (juvenilna demodikoza) pojavi kod mladog psa (do 18 meseci starosti), smatra se da pas ima genetsku sklonost za demodikozu. Pretpostavlja se da se radi o nedostatku ćelijskog imuniteta (T- limfocita).

Pojava demodikoze kod odraslih pasa uglavnom je povezana s nekim bolestima (hormonalni poremećaji, štitna žlezda, nadbubrežna žlezda, i sl.) ili lekovima (kortikosteroidi, citostatici) koji slabe imunitet organizma.

Neke pasmine kao npr. nemački ovčar, doberman, bokser, šar-pei, engleski i francuski buldog, mops, dalmatinski pas, doga, čivava, američki stafordski terijer posebno su predisponirani za opšti oblik demodikoze.

Demodikoza – klinička slika

Javlja se u dva klinička oblika: lokalizovanom i generalnom obliku koji nisu uvek oštro razgraničeni.

Prvi je blaži, javlja se pretežno kod mladih pasa, a manifestuje se ograničenim poljima crvenila i gubitka dlake, naročito na licu (često oko očiju – izgledaju kao naočari ). Zatim na prednjim nogama, po pravilu bez svraba. Neki blaži slučajevi demodikoze mogu i da se spontano povuku, ali mogu da pređu u opšti oblik.

Generalni oblik je vrlo teška kožna bolest. Promene se javljaju na glavi, vratu, nogama i trupu. Kod ovog oblika, grinja Demodex canis, čiji se celi razvojni ciklus odvija u koži, uzrokuje upalu folikula s opsežnim gubitkom dlake, edemom, crvenilom, seborejom, piodermijom i svrabom, pa može doći i do uginuća.

Lečenje demodikoze

Lečenje pasa se sprovodi amitrazom, od kojeg se prave rastvori u koncentraciji od 250 ppm. Budući da u promet dolazi kao 12,5%-tni rastvor, kupka se priprema neposredno pre tretmana u odnosu od 2 ml na litar vode. Takvim rastvorom potrebno je namočiti celu životinju i to ponavljati 4-10 puta, u 14 dnevnim intervalima, zavisno od težine promena i poboljšanja kliničkih simptoma.

Demodikoza

Kod dugodlakih pasa potrebno je ošišati dlaku na promenjenim mestima, da preparat bolje prodre u kožu. Neposredno pre tretmana, svaki put je potrebno okupati psa medicinskim šamponom na bazi benzol peroksida, desetak minuta šamponirati životinju, dobro isprati šampon, osušiti i tek tada naneti rastvor amitraza. Nakon tretiranja amitrazom, pas se ne sme kvasiti ni pokisnuti do sledećeg tretmana amitrazom, da se ne ukloni preparat sa kože.

Provera uspeha terapije 

Za proveru uspjeha terapije potrebno je osim kliničke pretrage sprovesti i mikroskopsku pretragu strugotine kože. Potrebno je strugotinu kože kontrolisati svake 2 sedmice i kada je dva puta za redom strugotina mikroskopski negativna, možemo proglasiti životinju zdravom.

U većini slučajeva lečenje amitrazom je uspešno. Međutim, neki psi ne reaguju na ovaj tretman, naprotiv čak može doći i do pogoršanja. U takvim slučajevima se koriste preparati ivermectina, iako nisu registrovani za lečenje demodeksa kod pasa, koji se daju svakodnevno i to na usta. Ivermectin treba koristiti pod strogim veterinarskim nadzorom.

Hranjene psa

Specifičnom lečenju treba dodati hranjenje psa kvalitetnom hranom bogatom belančevinama sa što manje masnoća, davanje multivitaminskih i mineralnih preparata (vitamini A, D, B-12, C, E, vit. H – biotin, kalcijum, manezijum, fosfor, esencijalne masne kiseline).

Bilo kakav stres može izazvati ponovnu pojavu demodikoze. Preporuka je da se sterilizuju psi koji su oboleli od generalnog oblika, naravno nakon što se životinja izleči, jer svako teranje i graviditet predstavlja stres za životinju, a kako je nasledna da se ne bi prenosila na potomstvo.

Izvor: B92

Оставите одговор

Ваша адреса е-поште неће бити објављена. Неопходна поља су означена *

2 × five =